The Stone
      Трагом хромога вука

1. 	Neba nigde nema

Neba nigde nema. Mozda je propalo.
Elementi strasti negde se jos bore.
Mozda je i Sunce ropstva nam dopalo.
Znam, tog jutra Zemlji nije bilo zore.

Oblaci se sivi uplaseno nagli
Ispred moga oka, i kao da mole
Za pomoc, spasenje njima, kisi, magli,
Od necije ruke sto ih tera dole.

Naglo odoh k njima. Tamo videh kako
Zalaze sva bica, i propast ih nosi;
Videh da se gasi i svetlost i pak'o,
Naku mutnu utvar da mase i kosi.

U trenutku jednom ne znam sta se desi...
Kada se probudih, udarahu zvona,
Uz ocajni ropac umirahu gresi,
Kupljeni zivotom: to mre vasiona,

Zemlja, njeno vreme. Umirahu noje,
S njima duse ljudi i grobovi njini;
Sazrevahu zvezde, al' da ih opoje
Ne ostade niko, ni noc u crnini.

I nesta planeta u zivotu traga;
Izumire i smrt. Vise nema ljudi;
Sa mene se poce da otkida snaga,
Svi udovi, redom, i pogled sto bludi.

Minu sve sto bese, htede biti ikad.
Tama se uvuce u ideju snova:
Raskosnije smrti nisam gledo nikad.
Imao sam i ja veselih casova.

(Tekst: Vladislav Petkovic Dis, "Jutarnja idila")


2. 	Tragom hromoga vuka

Tragom Hromog Vuka

Vrati se u svoju jazbinu
Hromi vuce

I tamo spavaj
dok ti se dlaka ne promeni
i dok ti ne niknu novi gvozdeni zubi

Spavaj dok se kosti mojih predaka
ne rascvetaju i ne razgranaju
i probiju zemljinu koru

Spavaj dok ti se jazbina ne zatrese
i na tebe srusi

Spavaj dok te tvoje pleme
s one strane neba zavijanjem
ne probudi

Vrati se u svoju jazbinu
pohodicu te i dvoriti u snu
Hromi vuce